34. Beogradski jazz festival

Vokalna džez diva Dajen Rivs jedna od zvezda 35. Beogradskog džez festivala!

domomladine — Wed, 17 Jul 2019 13:36:18 +0000

Jubilarno, 35. izdanje Beogradskog džez festivala donosi mnogo razloga za veliko slavlje, a jedan od njih je i nastup američke džez dive Dajen Rivs (Dianne Reeves) 24. oktobra u Kombank dvorani!

Ulaznice su u prodaji preko Ticket Vision mreže, po ceni od 1.300, 1.600 i 2.000 RSD. Važiće i za nastup drugog izvođača iste večeri, koji će naknadno biti objavljen.

Foto: Jerris Madison

Devedesetih godina prošlog veka ovaj svet napustile su Sara Von, Karmen Mekrej, Ela Ficdžerald i Beti Karter. Njihovim odlaskom zatvorena je velika stranica u istoriji vokalnog džeza – četiri dive postavile su standarde u džez pevanju koje će slediti generacije novih umetnika. Ali, nekako u isto vreme pred očima svetske javnosti bile su Di Di Bridžvoter, Kasandra Vilson, Nena Frilon i Dajen Rivs. Uz duboko poštovanje prema velikim uzorima, ali i u jasnoj želji da se obrate jezikom svoje generacije, nove vokalne heroine snimale su uzbudljive albume u modernoj produkciji, stupale na velike scene vodećih džez festivala, stremile ka vrhovima lista kritičara, sticale naklonost publike koja je prepoznala njihov talenat i iskrenost, dajući im impuls da dosegnu džezerski Olimp.

Dajen Rivs (1956, Detroit) pojavila se na sceni sredinom sedamdesetih, kao štićenica Klarka Terija i uz podršku rođaka Džordža Djuka. Albume je objavljivala od 1982. godine, no u džez elitu ju je izbacio tek ugovor sa kućom Blue Note, pet godina kasnije. Do danas je snimila devetnaest albuma, pet puta osvajala Gremi – jedina je vokalistkinja koja ga je dobila za tri albuma uzastopno! – i još četiri puta bila nominovana za najveću nagradu američke muzičke industrije. Iz ljubavi prema tradiciji koju joj je usadio tata Klark, i uz savremene trendove kojima je stremio bratić Džordž, oduvek je bila otvorena prema najširim horizontima: u njenom opusu prepliću se sving, bap, bluz, gospel, afro, latin, fjužn i R’n’B. Nazivali su je Janus-singer, Bog sa dve glave.

Foto: Jerris Madison

U Beograd dolazi drugi put, ali premijerno na Beogradski džez festival, upisujući se na zlatnu listu diva koje je manifestacija ugostila od svog osnivanja. Posle Sare Von, njene najveće inspiracije kojoj je posvetila i jedan album, Karmen Mekrej, Nensi Vilson, Nine Simon i Kasandre Vilson, festival na svom 35. izdanju konačno ima čast i privilegiju da ugosti umetnicu koja je obojila moderni vokalni džez, prihvatajući zvuk novog vremena, strukture i stilove ukrštene sa džezom, ali ni jednog trenutka ne zapostavljajući tradiciju na kojoj je odrasla. Kombank dvorana – isto mesto na kojoj je slavna Sesi opčinila publiku legendarnog beogradskog Njuporta – biće poprište susreta sa njenom najupečatljivijom naslednicom, 24. oktobra na 35. Beogradskom džez festivalu.

Od nedavno i počasni doktor na Džulijardu, kao i sa titulom Džez majstora, što je najviše institucionalno priznanje u SAD, Dajen Rivs dolazi u Beograd da nam osvetli gde je mesto vokalnog džeza u 21. veku: kako smo prošli put od klasičnih bluz pevačica oličenih u patnji i humoru Ma Rejni i Besi Smit, preko Elinog sketovanja i Sarine kolorature, do vremena u kome će sving i bibap biti samo dve grane bogatog drveta na kome listaju i Brazil i Afrika, pop i ritam i bluz, virtuozni vokalni vodoskoci i nežne romantične balade. Zajedno sa Čarlsom Lojdom, Mingus Big Band, i brojnim herojima novog džeza sa američke i evropske scene, Dajen Rivs daje nemerljiv značaj velikoj proslavi naše najprestižnije džez manifestacije.

******************************

Dom omladine Beograda od 22. do 27. oktobra 2019. predstavlja 35. Beogradski džez festival, pod sloganom „Džez svetkovina / Jazz Celebration“ i poklanja publici više nego obično: umesto 5, trajaće 6 dana, sa skoro 30 koncerata i nizom pratećih programa. Pored festivalskog doma, Doma omladine Beograda, ponovo ćemo biti i u Kombank dvorani, u kojoj su održani brojni koncerti za pamćenje tokom duge istorije BDŽF.

U programu ćemo imati velikane džeza i mlade snage na sceni, umetnike koji su trasirali pravce u ovoj muzici i one koji danas istražuju nove puteve žanra, izvođače koje naša publika veoma dobro poznaje, ali i one koje tek treba da otkrije, iz zemlje i inostranstva. Koncept festivala ostaje dinamičan i otvoren, privlačan mlađim i starijim poznavaocima džeza, ali i zanimljiv ljubiteljima muzike uopšte – naša misija jeste da se tokom trajanja festivala o tokovima savremenog džeza upozna i onaj deo javnosti koji ga prati povremeno, te da slušanje vrhunske umetničke muzike učinimo dostupnim svima u našoj sredini.

Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 35. Beogradskog džez festivala može da se nabavi na Blagajni Doma omladine Beograda, svim prodajnim mestima Ticket Vision-a i preko sajta www.tickets.rs. Trenutna cena vaučera je 3.500 RSD, a obuhvata sve koncerte u glavnom programu festivala. U prodaji su i pojedinačne ulaznice za koncerte koji su do sada objavljeni, ali i komplet vaučer za tri koncertne večeri u Kombank dvorani (šest koncerata), po ceni od 3.000 RSD.

Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja.

Organizator festivala je Dom omladine Beograda.

Beogradski džez festival je, po pozivu, član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network).

Pokrovitelji 35. BDŽF: Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Prijatelji 35. BDŽF: Lukoil, Erste Banka, Dunav osiguranje, Staropramen, SOKOJ.

35. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL: MNOGO RAZLOGA ZA SLAVLJE!

domomladine — Tue, 23 Apr 2019 17:52:46 +0000

Dom omladine Beograda od 22. do 27. oktobra 2019. predstavlja 35. Beogradski džez festival, pod sloganom „Džez svetkovina / Jazz Celebration“!

Jubilarno, 35. izdanje Beogradskog džez festivala donosi mnogo razloga za veliko slavlje! Sama činjenica da je jedna međunarodna muzička manifestacija opstala pred očima najšire javnosti skoro pet decenija, uspešno pronašavši novi identitet u 21. veku, predstavlja razlog za radost cele kulturne zajednice u našoj zemlji, svih ljubitelja muzike, a posebno džez muzičara!

Ako tome dodamo međunarodni ugled, koji je pažljivo odabranim programom godinama građen, te podršku u afirmaciji koju Beogradski džez festival neprestano pruža domaćim umetnicima – jasno je da je ovo godina u kojoj ne slavimo samo jubilej festivala, već i sam džez na našim prostorima.

Zato ove godine Beogradski džez festival poklanja publici više nego obično: umesto 5, trajaće 6 dana, sa skoro 30 koncerata i nizom pratećih programa, kao i sa mnoštvom džez sadržaja koji su planirani do oktobarske džez svetkovine. Pored festivalskog doma, Doma omladine Beograda, ponovo ćemo biti i u Kombank dvorani, u kojoj su održani brojni koncerti za pamćenje tokom duge istorije BDŽF.

U programu ćemo imati velikane džeza i mlade snage na sceni, umetnike koji su trasirali pravce u ovoj muzici i one koji danas istražuju nove puteve žanra, izvođače koje naša publika veoma dobro poznaje, ali i one koje tek treba da otkrije, iz zemlje i inostranstva. Koncept festivala ostaje dinamičan i otvoren, privlačan mlađim i starijim poznavaocima džeza, ali i zanimljiv ljubiteljima muzike uopšte – naša misija jeste da se tokom trajanja festivala o tokovima savremenog džeza upozna i onaj deo javnosti koji ga prati povremeno, te da slušanje vrhunske umetničke muzike učinimo dostupnim svima u našoj sredini.

Za početak najavljujemo u celini veliko finale 35. Beogradskog džez festivala: u Kombank dvorani evociraćemo tradiciju džeza i veliku istoriju naše manifestacije, a u sali Amerikana Doma omladine Beograda zaviriti u uzbudljivu budućnost.

Program u Kombank dvorani otvara Mingus Big Band, prvi američki veliki orkestar na festivalu još od 1990. godine. Sastav prvoklasnih njujorških muzičara, pod umetničkim vođstvom Mingusove supruge Sju, ne bavi se samo iščitavanjem zaostavštine legendarnog kontrabasiste, već je autentično tumači originalnim aranžmanima kompozicija iz Mingusovog opusa. Njihov nastup ostvaruje pravu vezu sa počecima manifestacije: sam Mingus je nastupao na uvodnom izdanju 1970, kao i 1972. i 1975, a manja legacy formacija Mingus Dynasty 1982. godine. Sada ćemo prvi put čuti proslavljeni repertoar u punoj orkestarskoj raskoši, u izvođenju jednog od najboljih big bendova na planeti, sedam puta nominovanog za Gremi.

Saksofonista i flautista Čarls Lojd (Charles Lloyd) je živa ikona džeza, jedan od najvećih lidera i improvizatora svih vremena, nepresušni mislilac i innovator. Žestina njegovih improvizacija i zanimanje za spajanja džeza sa nezapadnim muzičkim stilovima etablirali su ga kao jednu od ključnih figura u širenju i unapređenju ove umetnosti. Bio je među prvim džezerima sa milionskim tiražom ploča, kao i među retkima koji su zasvirali pred rok auditorijumom u legendarnom Filmoru. Posle dva nezaboravna koncerta na festivalu, 2011. i 2014. godine, zakoračivši u devetu deceniju života sa nesmanjenom izvođačkom energijom, vraća se u Beograd sa novom postavom, u kojoj zapaženu ulogu ima gitarista Marvin Sjuel.

Ponoćni program u Amerikani predstavlja najviše domete savremenog evropskog džeza. Francuski violinista Teo Sekaldi (Théo Ceccaldi), sa sekstetom Freaks (po dva gudača i duvača, gitara i bubnjevi), ruga se klasičarskoj uglađenosti i džezerskom intelektualizmu, podrazumevajući, pak, i klasičarsku virtuoznost i džezersku nepredvidivost – iz ugla pank rokera! Najbolji francuski muzičar 2016, u anketi Jazz Magazine, i laureat Victoire du Jazz za otkriće godine, Sekaldi nastavlja niz najbitnijih francuskih novih umetnika na festivalu, posle Vensana Peranija i Emila Parizijena.

Drugačiji sekstet Axes u istom programu nudi portugalski saksofonista i kompozitor Žoao Mortagua (João Mortágua). Neposredna asocijacija na kvartet saksofonista u frontu jeste slavni američki World Saxophone Quartet, posebno zbog žanrovski eklektičnog repertoara. Ali dvojica bubnjara prave suštinsku razliku – dodajući zvuku i ritmove paradnih ansambala iz Nju Orleansa i hip-hop energiju, inspirišući kritiku da ih poredi i sa proslavljenim kvartetom Sex Mob, Stivena Bernstina.

Poseban izazov festival nalazi u otkrivanju novih talenata, poput britanskog trubača Henrija Spensera (Henry Spencer), koga ćemo predstaviti na ponoćnom programu u Amerikani, u subotu, 26. oktobra. Efektno spajajući klasičan džez i majlsovski fjužn, rok i minimalizam, mladi muzičar ima tek jedan objavljeni album The Reasons Don’t Change, a već nekoliko nagrada u džepu, te sjajne kritike na sajtu All About Jazz i u Gardijanu. Sa kvintetom Juncture donosi sveže ideje sa – poslednjih godina preporođene – britanske džez scene.

Slavimo još jedan mali jubilej, peti put za redom organizujući predstavljanje najtalentovanijih snaga novog srpskog džez talasa u okviru tzv. srpskog showcasea. Po ustaljenom formatu, tri domaća nova projekta u izvođenju umetnika mlađe generacije biće izloženo domaćoj javnosti, ali i brojnim inostranim novinarima – prošle godine ih je bilo tridesetak – koji svake godine širom sveta pronose glas o vrhunskim dometima u srpskom džezu.

Među odabranim učesnicima je ove godine mladi saksofonista i kompozitor Rastko Obradović, koji je prve korake napravio upravo na festivalu (Big bend RTS i Serbian Jazz Bre!), a sada predstavlja kvartet sa norveškim muzičarima (Martin Gjerde, klavir; Aleksander Hoholm, kontrabas; Rajmond Lavik, bubnjevi) kolegama sa kojima je studirao na Norveškoj muzičkoj akademiji u Oslu i sa kojima će tokom ove godine snimiti prvi album. Uvrštavanjem ove postave u program festivala želimo i da podvučemo značaj saradnje naših talenata sa umetnicima iz inostranstva u razvoju savremene srpske džez scene.

Beogradski džez festival će na jubilarnom izdanju kroz prateće programe problematizovati i našu istoriju i naše mesto na savremenoj globalnoj džez sceni, sa posebnim naglaskom na razvijanju diskusionih tribina. Uz dalja poboljšanja u produkciji i inovacije u prezentaciji programskih sadržaja, sa uzbuđenjem gledamo na obeležavanje jubileja jednog od najvažnijih međunarodnih muzičkih događaja u našoj zemlji – u slavu džez muzike.

Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 35. Beogradskog džez festivala već može da se nabavi na Blagajni Doma omladine Beograda, svim prodajnim mestima Ticket Vision-a i preko sajta www.tickets.rs. Prva promotivna cena vaučera je 3000 RSD, a obuhvata sve koncerte u glavnom programu festivala.

Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja.

Organizator festivala je Dom omladine Beograda.

Beogradski džez festival je, po pozivu, član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network).

Pokrovitelji 35. BDŽF: Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Prijatelji 35. BDŽF: Lukoil, Erste Banka, Dunav osiguranje, Staropramen, SOKOJ.

www.bjf.rs

www.facebook.com/BelgradeJazzFest

www.twitter.com/BGJazzFest

SVETSKI DAN DŽEZA: „AZURE” ULRICH DRECHSLER’S LIMINAL ZONE & DEJAN ILIJIĆ SOLO PIANO

domomladine — Tue, 23 Apr 2019 17:46:12 +0000

Utorak, 30. april 2019. u 21:00 // Dom omladine Beograda
Ulaznice su u pretprodaji preko Ticket Vision mreže, po ceni od 500 RSD.

Svetski dan džeza obeležava se širom sveta 30. aprila, i to kao zvaničan UNESCO praznik. Džez
se u zvaničnim dokumentima UN od 2011. godine vidi kao “sredstvo sporazumevanja, dijaloga i
jedinstva među ljudima”.

Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival od 2012. redovno
obeležavaju ovaj dan organizovanjem džez koncerata, čija misija je popularizacija ove vrste
muzike i pogleda na svet kod najšire publike. Koncert povodom Svetskog dana džeza je prva u
nizu aktivnosti u susret jubilarnom, 35. Beogradskom džez festivalu, koji će u organizaciji
Doma omladine Beograda i pod pokroviteljstvom Grada Beograda biti održan od 22. do 27.
oktobra 2019. Kao i svake godine publika će imati priliku da čuje preko 20 izvođača i upozna se
sa najkvalitetnijim i najaktuelnijim dostignućima na svetskoj i domaćoj džez sceni.
Ove godine za Svetski dan džeza publici predstavljamo sasvim poseban, dvostruki muzički
program, kojim pokazujemo svu raznolikost džeza kao umetničke muzike, uzbudljive i aktuelne
u muzičkim tokovima 21. veka, bliske svim generacijama.
Ulrih Dreksler (Ulrich Drechsler) i Peter Zirbs, nosioci najaktuelnijih muzičkih tokova sa
austrijske scene, predstaviće dinamičnu duo postavu „Azure“, a jedan od ključnih srpskih džez
muzičara nove generacije, lider sastava EYOT, Dejan Ilijić, premijerno će promovisati svoj novi
klavirski solo album „DYAD“.

photo Aleksandar Stojkovic

Ulrih Dreksler, jedan od najznačajnijih savremenih muzičara iz Austrije, domaćoj publici
ekskluzivno će predstaviti program „Azure“. Ovaj duo, u okviru kojeg ostvaruje saradnju sa
Peterom Zirbsom, legendom elektronske klupske scene u Beču, deo je velikog projekta –
LIMINAL ZONE. U pitanju je Drekslerovo monumentalno autorsko delo u nastanku, koje okuplja
brojne umetnike i objedinjuje njegova različita žanrovska interesovanja u muzici: klasiku, džez,
fank, pop, filmsku muziku, drum’n’bass, hip-hop, skandinavski minimalizam, persijsku sufi
muziku, britanski trip-hop, istočnoevropski savremeni romantizam, mediteransku muziku…
Naizgled nespojivo, sa sofisticiranošću i majstorstvom vrhunskog umetnika, Dreksler spaja u tri
muzička polja: „Chrome“, „Caramel“ i „Azure“, koja čine „Liminal Zone“ Univerzum. Beogradska
publika biće svedok kreativnog stvaranja ovog projekta, čije izvođenje u celosti je planirano za
Beogradski džez festival 2020. Ulrih Dreksler (tenor saksofon, elektronika) i Peter Zirbs
(elektronika) u programu „Azure“ istražuju bezgranični svet zvukova, bitova, elektronike i
melodija, koje uvezuju sa muzičkim korenima. Svojim intimnim čitanjem džeza u svetlu
elektronike donose novu dimenziju i svež pogled na budućnost ovog muzičkog pravca.
Ulrih Dreksler je jedan od najuspešnih austrijskih i evropskih džez muzičara, sa bogatom
međunarodnom koncertnom karijerom i izdanjima za „Enja Yellowbird“ i „Universal Music“
etikete. Sa bendom „Café Drechsler“ (od 2002. godine) ostvaruje visok plasman na
međunarodnim muzičkim listama i dobija brojna priznanja, među kojima je i „Amadeus Music
Award“. Do sada je pod svojim imenom objavio 15 albuma, na kojima je sarađivao sa brojnim
istaknutim kolegama (Tord Gustavsen, Stefano Battaglia, Efrat Alony, Sahar Lotfi…).
www.ulrichdrechsler.com / www.liminalzone.at

Peter Zirbs, multiinstrumentalista i muzički producent, jedan je od ključnih autora na rejv i
tehno sceni Beča, još od 90-ih godina prošlog veka. Svojim radom u domenu elektronske
muzike brisao je žanrovske granice i dosegao prepoznatljivost širom Zapadne Evrope, a
komponovao je muziku i za nekoliko umetničkih filmova. Njegov solo debi album „What if we
don’t exist?“ (2018, Fabrique Records), spoj elektronike, eksperimentalne i avangardne muzike i
minimalizma, dobio je izuzetne kritike.
www.peterzirbs.com /www.fabrique.at

photo Nemanja Djordjevic

Karijera Dejana Ilijića od samih početaka vezana je za Dom omladine Beograda, u kojem je sa
grupom EYOT održao nekoliko ključnih koncerata u karijeri, te je sasvim prirodno da upravo u
ovoj instituciji koncertno predstavi svoj četvrti solo album, na Svetski dan džeza. Izdanje
„DYAD“ donosi 10 novih Ilijićevih kompozicija, a kao gost se pojavljuje engleski trubač Pit Džadž
(Pete Judge) iz sastava Get the Blessing. Podržano je od strane SOKOJ-a, a objavljeno je
polovinom aprila 2019. u izdanju kuće Metropolis Jazz.
Samostalno i kao lider sastava EYOT, Ilijić je nastupao u više od dvadeset pet zemalja širom
sveta (SAD, Rusija, Kina, Engleska, Japan, Francuska, Nemačka…), a komponovao je i muziku za
dokumentarne filmove i televizijske emisije, emitovane na mnogim regionalnim i nacionalnim
televizijskim stanicama u Srbiji i na međunarodnim festivalima u inostranstvu (Teslin narod,
Obećanje, Život u šest slika, Eddie Munster Aka Butch Patrick audio book…).
Dejan Ilijić do sada je objavio tri solo albuma, koja su izdata za američko tržište: „Eyot“ (2006,
Ninety and Nine Records), „The Journey“ (2011, Magnatune), „Sun“ (2012, Magnatune), kao i
album u saradnji sa američkim muzičarem Kentom Gustavsonom, „I am Here“ (2009, Ninety
and Nine Records).

U Ilijićevom sviranju se ističu emotivnost i energija sa kojima prilazi svakom nastupu, a koji su
postali zaštitni znak i jedna od glavnih karakteristika, kako muzike sastava EYOT, tako i njegovog
solo rada.
www.facebook.com/ilijicdejan

BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL: „BEZ GRANICA” U 2018!

domomladine — Wed, 26 Dec 2018 11:45:40 +0000

Pod sloganom „Bez granica”, od 25. do 29. oktobra sa velikim uspehom održan je 34. Beogradski džez festival u organizaciji i produkciji Doma omladine Beograda.

Srbija je tih dana bila centar sveta kad je u pitanju vrhunska muzika: umetnici iz Evrope, Azije, Australije i obe Amerike našli su se u Beogradu da prirede neke od najboljih koncerata koje savremeni džez može da pruži!

Beogradski džez festival se već godinama ističe kao vrhunski evropski umetnički događaj i vodeći regionalni festival po rejtingu i relevantnosti džezera koje dovodi, bez kompromisa i mešanja sa zabavnim žanrovima. Tokom pet redovnih i jednog uvodnog dana, domaća publika i sve brojniji posetioci iz inostranstva imali su priliku da čuju ukupno 25 sastava sa 124 umetnika iz 22 zemlje. Sa posećenošću od preko 90% kapaciteta, festival je prevazišao sva izdanja od obnavljanja 2005. godine. Pored punih sala Doma omladine kao centralnog festivalskog prostora, dva uspešna programa sa četiri koncerta održana su u Kombank dvorani. Drugi program RTS direktno je prenosio koncert Big Benda RTS sa legendarnim trubačem Bobijem Šuom, povodom sedamdeset godina od osnivanja našeg proslavljenog orkestra. Beogradski džez festival ove godine je pratilo preko stotinu akreditovanih novinara, među kojima 25 inostranih, iz 16 zemalja sveta, a podržao ga je 41 medijski prijatelj.

Najsnažniji utisak 34. Beogradskog džez festivala svakako je ostavila izuzetna programska selekcija čija je osnovna poruka sadržana u sloganu „Bez granica / No Limits” – uživo prikazujući globalizaciju džeza kao nezaustavljiv, pozitivan proces u kome i umetnici iz Srbije imaju svoje mesto. Stilska i žanrovska raznolikost autora koji su gostovali ponudila nam je relevantan presek najboljeg od modernog džeza, a kao događaji za pamćenje ostaće zapisani nastupi kvinteta Kurta Elinga (SAD), kvinteta Enrika Rave sa Džoom Lovanom kao specijalnim gostom (Italija/SAD), vokalistkinje Jun Sun Na (Južna Koreja), pijaniste Čuča Valdesa sa projektom Jazz Batá (Kuba), kao i avangardni program u sali Amerikana Doma omladine.Beogradski džez festival se već godinama sistematski bavi promocijom domaćeg džez stvaralaštva u svetu, ali se trudi da bude i platforma za podršku srpskim džez umetnicima između dva festivala. Za svečano otvaranje tradicionalno je upriličena jedna originalna domaća produkcija: počasno mesto imao je ovog puta kvintet Fish in Oil, koji je na festivalu promovisao novi album i ugostio čuvenog američkog gitaristu Marka Riboa. U skladu sa tradicijom koju smo uspostavili poslednjih godina, festival je zatvoren koncertom odabranih novih snaga srpskog džeza. Ovoga puta publici i predstavnicima inostranih medija svoj talenat predstavili su: Irena Karamarković, Uroš Spasojević Project i Uglješa Novaković Quintet. Tako je još jednom našoj džez sceni dat podsticaj u susretu sa svetom, na našem međunarodno najpriznatijem džez festivalu.

Poseban programski deo Beogradskog džez festivala bili su konferencijski sadržaji, tribine sa gostima iz celog sveta, koje su problematizovale mnoga aktuelna pitanja savremene džez scene, a posebno nove umetničke i poslovne načine razmišljanja u digitalnom okruženju. Edukativni segment nije izostao, pa su studentima i učenicima džez odseka FMU i SMŠ „Stanković” upriličene radionice sa svim najvećim imenima festivala, kao i nastupi pred publikom.

Pokrovitelji Beogradskog džez festivala tradicionalno su Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije. Ove godine prijatelji BDŽF bili su Erste Banka, Staropramen, Hotel Hilton, Air Serbia, SOKOJ, Schweppes, Kafeterija i Raj Voda. Festival su podržali Ambasada SAD, Ambasada Južne Koreje, Ambasada Kanade, Ambasada Portugala i Institut Kamoeš, Ambasada Španije i Institut Servantes, Gete Institut, Italijanski institut za kulturu, Ambasada Izraela, Ambasada Brazila, Ambasada Kraljevine Norveške, Austrijski kulturni forum, Collegium Hungaricum Beograd, Ambasada Australije, SMŠ „Stanković”, FMU, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije, Hotel Park, Hotel Crowne Plaza i Alma Quattro.

Beogradski džez festival, kao manifestacija od posebnog značaja za Grad Beograd i članica Evropske džez mreže (Europe Jazz Network), ugledan međunarodni svetski muzički događaj i autentični brend u kulturi, kakvog nemaju sve metropole Evrope, nastavlja misiju upoznavanja publike sa vrhunskim dostignućima u savremenom džezu. Pripreme za jubilarno, 35. izdanje Beogradskog džez festivala su uveliko počele!

NOVI ALBUM UROŠA SPASOJEVIĆA NAKON PREMIJERE NA 34. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU

domomladine — Tue, 25 Dec 2018 07:07:05 +0000

Nakon premijere u okviru programa „Serbian showcase“ na završnoj večeri 34. Beogradskog džez festivala, novi album valjevskog basiste i kompozitora Uroša Spasojevića „V“ objavljen je za norveški AMP Music & Records.

U dosadašnjoj karijeri Spasojević je objavio pet albuma, a promociju albuma “Story on bass” (2015) i “Third View” (2016) preuzela je, na svoju inicijativu, ugledna američka produkcija AbstractLogix. Za potrebe novog, petog albuma otputovao je u Norvešku, snimivši ga u duu sa valjevskim pijanistom Bojanom Marjanovićem, u studiju Rainbow Studio AS čuvenog Jana Erika Kongshauga, koji stoji iza najvažnijih albuma kuće ECM. Kao u slovu, simbolu po kome je i dobio naziv, ovaj konceptualni projekat pronalazi tačku u kojoj se spajaju dve nezavisne linije. Potraga za tim stecištem samo je početak putovanja kroz očaravajuću, iskrenu muziku mladog srpskog dua.

„Muzika na albumu ima atmosferu muzike za film, film koji nikada neće biti snimljen, i inspirisana je muzikom norveškog pijaniste i kompozitora Ketila Bjornstada. Cilj je bio da naš neobičan duo bas gitare i klavira stvori osećaj tenzije između kontrasta i komplementarnosti dva instrumenta, kao i da album bude konceptualan, pa smo strogo vodili računa o svim detaljima, posebno obraćajući pažnju na elemente simobolizma.“, ističe Spasojević.

Ono što se isprva doživljava kao izraz suprotnosti postepeno se objedinjuje u nešto sveže i zanosno. Zajedno, Uroš i Bojan ucrtavaju stazu u iskustveni horizont slušaoca, brišući liminalne granice na kojima se prošlost završava i budućnost počinje. Njihovi dijalozi definisani su dekonstruktivnim tretmanom, ulogama i ekspresivnim mogućnostima postojećeg instrumentalnog sastava. Pokoravajući se melodijskoj funkciji električnog basa, klavirski segmenti istražuju raznovrsne teksturalne modele bliske savremenoj klasičnoj muzici. U većini komada, boje i tonovi basa prepliću se sa pažljivo komponovanim materijalom, na taj način stvarajući nedeljiv entitet.

Nastup na 34. Beogradskom džez festivalu Spasojević ocenjuje kao vrlo uspešan: „Sa zadovoljstvom mogu reći da su posetioci Beogradskog džez festivala imali ekskluzivnu priliku da prisustvuju jednoj svetskoj premijeri. Smatram da sam uspeo da na pravi način promovišem svoju autorsku muziku domaćoj publici i stručnoj javnosti. Velika je čast imati priliku da na tako značajnoj manifestaciji predstavite svoj višegodišnji autorski rad. Specifičnost moje autorske muzike je bila još uočljivija imajući u vidu različitost izvođača koji su nastupali na ovogodišnjem srpskom showcase-u. Upravo su strani novinari izrazili veliko zadovoljstvo što su imali priliku da upoznaju muziku vrlo različitih srpskih džez muzičara i autora, pa su nastupi mojih srpskih kolega i moj bili znatno propraćeni i dobro ocenjeni u poljskim, španskim, francuskim, engleskim, američkim, slovačkim medjima koji se bave džez muzikom.“

Uroš Spasojević je u celosti komponovao album „V“ posvećen ideji da bas gitara može biti vodeći melodijski solo instrument sposoban za održivu polifoniju sa elementima improvizacione logike. Istančanim ukusom i elegantnim izrazom, kao autor stremi jednostavnosti, iskrenosti i originalnosti. Bojan Marjanović je pijanista višestrukih sposobnosti i interesovanja, koja obuhvataju širok dijapazon od klasične muzike do improvizacione muzike i savremenog džeza. Iako klasično obrazovan muzičar u osnovni, on uspeva da pretvori svoj svestrani muzički identitet i radoznalost u istraživanje muzike koje je oslobođeno stilskih okvira. Ovo je njihov prvi zajednički album u kojem nastupaju kao duo.

ALBUM „V“:

http://www.ampmusicrecords.com/releases-1/4wmk3xf5wo3due7jszps5vkuiksr6m

https://urosspasojevic.com/

https://open.spotify.com/album/3sPNC4AJx7y4QvYMOJzl7g?fbclid=IwAR2F22EMrPG4QBac6wQEmYCANbeFU6_VdGODW-C9LBhP5TeL_SZQpN80DEY

https://www.deezer.com/us/album/78371192

RECENZIJA ALBUMA U „ALL ABOUT JAZZ“:

https://www.allaboutjazz.com/v-uros-spasojevic-amp-music-and-records-review-by-mark-sullivan.php

REKLI SU O MUZICI UROŠA SPASOJEVIĆA:

”Uros is proving himself to be a skilled improviser and writer. It is clear that his music is reflective, searching, and honest.” Abstractlogix stuff

http://www.abstractlogix.com/uros-spasojevic-project-third-view/

“ …Regardless of the story being told throughout Story on Bass, Spasojevic is able to sing melodies through his instrument like very few bass players can. Whether he is on his own, or using drums and piano to cover rhythm and harmony, Spasojevic’s sense of melody is stunning.” Abstractlogix stuff

http://www.abstractlogix.com/uros-spasojevic-projects-story-bass/

“… it is Spasojevic’s solo forays that give evidence to something quite different. His melodies are deep and moving and he obtains unique sounds through the use of many special effects mustered from his strings.” Walter Kolosky

https://urosspasojevic.com/bass_mission/

“Spasojevic has a distinctive voice on the electric bass, worthy of a brighter spotlight than he has received so far.” Mark Sullivan

https://www.allaboutjazz.com/v-uros-spasojevic-amp-music-and-records-review-by-mark-sullivan.php

********

http://urosspasojevic.com/

https://www.facebook.com/UrosSpasojevicMusic/

https://www.youtube.com/channel/UC0G9WOViijO7jT9Pl7MQddg

https://soundcloud.com/uros-spasojevic-project

https://musicians.allaboutjazz.com/urosspasojevic

Uroš Spasojević: “Što umetnik ima širi pogled to su granice dalje”

domomladine — Sun, 28 Oct 2018 14:37:09 +0000

Valjevski basista i kompozitor Uroš Spasojević crpi nadahnuće u ambijentalnoj muzici produkcije ECM. U dosadašnjoj karijeri objavio je četiri albuma, čiju je promociju preuzela, na svoju inicijativu, ugledna američka produkcija AbstractLogix.

Za potrebe novog albuma otputovao je u Norvešku, snimivši ga u duu sa valjevskim pijanistom Bojanom Marjanovićem, u studiju Rainbow Studio AS čuvenog Jana Erika Kongshauga, koji stoji iza najvažnijih albuma kuće ECM. Duo bas gitare i klavira odlikuje osećaj tenzije, kontrasta i komplementarnosti dva instrumenta.

U okviru 34. Beogradskog džez festivala Uroš Spasojević nastupiće 29. oktobra u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.

PHOTO: Aleksandar Avramović

Počeli ste muzičko školovanje sa violinom, kako je bas gitara postala Vaš instrument?

Uroš Spasojević: Nakon završetka osnovne muzičke škole osetio sam potrebu da ipak pronađem instrument sa kojim ću se jače povezati, imajući u vidu da violina nije proizvodila zvuk koji se meni dopadao. Bas gitaru sam otkrio u prvoj godini Gimanzije i to je bilo pravo otkrovenje za mene jer sam se vrlo brzo povezao sa tim instrumentom i shvatio da je moja potraga u tom smislu završena. Nakon nekoliko godina sam počeo da sviram kontrabas, školovao se kasnije i, moram priznati, da mi je to bilo znatno zanimljivije upravo zbog većeg izazova u tehničkom smislu.

Kako ste otkrili džez muziku?

Uroš Spasojević: Džez muziku sam otkrio relativno rano, u drugoj polovini osnovne škole, i to tako što mi je otac puštao ploče džez umetnika jer je oduvek posedovao zavidnu kolekciju. Vrlo dobro se sećam ploča Čarlija Parkera koje sam slušao u tom periodu. Na početku srednje škole sam krenuo da ozbiljnije proučavam džez muziku kao i da kupujem albume po sopstvenom izboru, da bi ubrzo nakon toga džez muzika postala moja velika strast.

Nadahnuće pronalazite u estetici ECM produkcije, šta je to drugačije i specifično u muzici autora koje objavljuje ova čuvena etiketa?

Uroš Spasojević: Odgovor na ovo pitanje se nalazi u kjučnoj reči – estetika. Estetski pristup u procesu stvaranja muzike predstavlja kohezioni element stilski vrlo različite muzike koja se nalazi u impozantnom opusu ECM-a. Ono što je zajedničko za muziku produkcije ECM jeste eksperiment u smislu razmišljanja, komponovanja, izvođenja i slušanja a koji su podstaknuti od strane vlasnika i osnivača ove izdavačke kuće, legendarnog producenta Manfreda Eichera. Njegova sposobnost da pronađe, da oslušne muziku koju odlikuje izuzetna dubina, širina,uzvišenost i zrelost je potpuno fascinantna. Uticaj koji ima na autore i izvođače dovodi do stvaranja muzike koja odiše ogromnim prostorom jer su oni podstaknuti i ohrabreni da tragaju za nepoznatim, da alternativno i nekonvencionalno razmišljaju, van okvira, da kvalitetnije i pažljivije slušaju i komuniciraju te da se istovremeno ne plaše spontanih, prirodnih reakcija u procesu stvaranja muzike odnosno u međusobnoj komunikaciji. Ono što je meni posebno zanimljivo jeste potpuna beskompromisnost muzike koja se izdaje pod etiketom ECM, pionirski značaj i vizionarski um Manfreda Eichera.

Nakon akustičnog džez trija i kvarteta, 2014. ste oformili Uroš Spasojević Project. Sa kojim autorskim konceptom je nastao? Šta se promenilo u Vašem stvaralaštvu u prethodne četiri godine?

Uroš Spasojević: Uroš Spasojević Project (USP) je proizvod višegodišnje ideje da kroz autorske kompozicije pronađem i iznesem svoj “unutrašnji glas”. Jedna od osnovnih ideja projekta jeste drugačiji koncept poimanja bas gitare, čime se tom instrumentu daje nekonvencionalna uloga, kao vodećem melodijskom i solo instrumentu,koje odlikuje i vrlo često eksperimentisanje sa efekatima.

Tokom kreativnog putovanja, koje još traje, dosta toga se promenilo u mom muzičkom izražaju. Svaki od dosadašnjih 5 albuma se razlikovao od prethodnih imajući u vidu da sam i kao ličnost sazrevao, pa je samim tim i ekspresija bila drugačija. Primećujem da je moja muzika, odnosno moj muzički izražaj, tokom godina postajao smireniji, širi, dublji u duhovnom smislu, a što je direktno uticalo i na boju muzike na albumima. Svaki od navedenih albuma je oslikavao jedan period u mom životu, trenutno raspoloženje, događaje, kao i sredinu u kojoj sam živeo, jer sam inspiraciju crpeo iz života. Život kao takav je velika inspiracija sam po sebi, tačnije nepresušan izvor inspiracije.

Vaše stvaralaštvo je izuzetno zapaženo u inostranstvu, iako nemate tim menadžera koji se bavi Vašom karijerom i niste se odselili iz Srbije – kako je tekao taj put? Koji je Vaš savet za mlade džez muzičare koji tek stupaju u profesionalne vode?

Uroš Spasojević: Put je uvek polazio iz Valjeva, mog rodnog grada u kojem i dalje živim i radim. Sve ideje i planovi su stvoreni upravo u Valjevu dok je mesto realizacije istih zavisilo od datih okolnosti, poslednji put je to bilo u Oslou, na primer. Najvažniji deo je bio stvaranje muzike koja će biti dovoljno kvalitetna da skrene pažnju stručnoj javnosti na svetskom nivou. Ne možete očekivati da taj proizvod bude pionirski, revolucionaran u svetskim merilima, ali je ipak bilo neophodno da isti bude dovoljno specifičan i autentičan da proizvede pozitivnu reakciju novinara, odnosno kritičara i stručnjaka. Neophodno je da se vaš umetnički projekat izdvoji iz mora autorske muzike, a da bi to bio slučaj neophodno je da alternativno razmišljate, da izbegavate prečice u kreativnom procesu kao i da eliminišete ustaljene i predvidive elemente.
Mladim džez muzičarima bih savetovao da budu što otvoreniji u procesu učenja, koje inače nikad ne prestaje, da prihvate svoje mane, da se potpuno slobodno i bez ega predaju muzici, da konstantno slušaju svoj unutrašnji glas kao i da budu svesni žrtve koja ide uz beskompromisnost koja je obavezna u umetnosti.

PHOTO: Aleksandar Avramovic

Na koji dosadašnji uspeh ste najviše ponosni i šta su Vaše profesionalne želje za budućnost?

Uroš Spasojević: Smatram da je moj najveći uspeh kontinuinirano stvaranje kao i lični osećaj napretka koji postoji sa svakim narednim albumom. Kako je moja muzika izuzetno lična i reflektuje moje stanje svesti u datom trenutku, jasno je da vrlo pažljivo analiziram njen razvoj, u cilju bolje samospoznaje, a koju smatram vrlo važnom. Sa druge strane vrlo sam ponosan na afirmativne domaće i strane recenzije prethodnih albuma, “Story on bass” i “Third View“, kao i uspešnu saradnju sa svetskim fusion brendom i eminentnom američkom izdavačkom kućom “Abstractlogix“. Izuzetno sam ponosan i na saradnju sa svim saradnicima koji su bili deo USP i koji su direktno zaslužni za kvalitet muzike koju smo zajedno stvarali.

Kao najveću profesionalnu želju istakao bih rad sa Manfredom Eicherom, najznačajnijim muzičkim producentom, svojevrsnim čuvarom i kreatorom svetske kulturne baštine u oblasti muzike.

Osim što ste muzičar, Vi ste i advokat. Ima li dodirnih tačaka između ova dva zanimanja i koliko je teško imati dve uspešne karijere?

Uroš Spasojević: Improvizacija je dodirna tačka. Pored toga, advokaturu odlikuje vrlo zavidan nivo slobode kao i neophodnost da se što kreativnije pristupi rešavanju problema. Sve navedeno odlikuje i proces stvaranja muzike, odnosno umetnosti. Umetnik mora biti slobodan kako bi njegova kreativnost dosegla najviši nivo, a što mu dalje omogućava da što produktivnije komunicira sa drugim umetnicima, saradnicima.

Moram priznati da je usklađivanje ova dva zanimanja veliki izazov jer sebi ne možete priuštiti prazne hodove ili neiskorišćeno vreme. Obaveze bilo koje vrste moraju biti detaljno planirane kako bih uspeo da postignem sve željeno ili potrebno. U svakom slučaju ogromnu zahvalnost dugujem svojoj supruzi koja mi od početka pruža podršku u autorskom radu i koja ima dosta razumevanje za moje aktivnosti.

Recite nam nešto više o svom petom albumu “V”, koji ste snimili u Norveškoj.

Uroš Spasojević: Album “V” predstavlja proizvod vrlo plodne saradnje sa izvanrednim pijanistom Bojanom Marjanovićem koji živi i radi u Oslu, a sa kojim sam i snimio album prošle godine u studiju “Rainbow“, legendarnog Jan Erik Kongshauga, koji potpisuje i miks i mastering. Album će biti objavljen 07. decembra ove godine, od strane norveške izdavačke kuće “AMP Music & Records“. Muzika na albumu ima atmosferu muzike za film, film koji nikada neće biti snimljen, i inspirisana je muzikom norveškog pijaniste i kompozitora Ketila Bjornstada. Cilj je bio da naš neobičan duo bas gitare i klavira stvori osećaj tenzije između kontrasta i komplementarnosti dva instrumenta kao i da album bude konceptualan pa smo strogo vodili računa o svim detaljima u okviru istog, posebno obraćajući pažnju na elemente simobolizma.

Album ćete premijerno predstaviti na 34. Beogradskom džez festivalu, u kojoj postavi ćete nastupiti, šta publika može da očekuje?

Uroš Spasojević: Na 34. Beogradskom džez festivalu, 29.oktobra u sali Amerikana Doma omladine Beograda, sa mnom će nastupiti vokalni solista Nena Jelača kao i pijanista Aleksandar Grujić.Pored muzike sa novog albuma tom prilikom ćemo izvoditi i neke od kompozicija koje su ranije objavljene na prethodnim izdanjima, albumima “Third View” i “Expressions“. Ono što bih želeo da istaknem je da će kompozicije koje ćemo izvoditi tom prilikom predstavljati konceptualno određenu celinu, a što bi publici moglo biti dodatno interesantno.

Šta za Vas predstavlja prilika da nastupite na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu?

Uroš Spasojević: Kao velikom ljubitelju i redovnom posetiocu Beogradskog džez festivala nastup na ovoj manifestaciji predstavlja ispunjenje jednog od dečačkih snova, tako da je lična satisfakcija ogromna. Smatram da je velika čast biti deo Beogradskog džez festivala imajući u vidu njegovu istoriju i značaj. Sama pomisao da ću se nalaziti na bini na kojoj su moji uzori nastupali prethodnih godina je, po mom skromnom mišljenju, neverovatna. Sa druge strane, nastup je izuzetna prilika da šira domaća publika kao i stručna javnost upozna moj poslednji projekat na najbolji mogući način.

Čiji nastup na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu nećete propustiti?

Uroš Spasojević: Program ove godine, između ostalog kao i prethodnih, je stvarno izvanredan tako da ću se potruditi da prisustvujem svim koncertima ali kao velikom ljubitelju izdavačke kuće ECM jasno je da će mi najinteresantniji koncerti biti nastupi Enrika Rave, u čijem bendu je i Đovani Gvidi, kao i koncert Julije Hulsman. Posebno su mi zanimljivi skandinavski sastavi Cortex i The Thing, tako da njihove koncerte takođe željno isčekujem.

Slogan ovogodišnjeg BDŽF-a je „Bez granica“. Kako vidite džez muziku u 21. veku? Da li ima još granica koje treba pomeriti?

Uroš Spasojević: Dokle god je um stvaraoca, umetnika otvoren granice neće postojati. Ja sam ubeđen da razvoj džez muzike zavisi isključivo od samih autora, tačnije od njihove širine i sposobnosti da konstanto šire svoje vidike. Muzika je direktno uslovljena stadijumom svesti autora, što dalje ukazuje da vidik umetnika određuje granicu. Što umetnik ima širi pogled to su granice dalje. Džez danas predstavalja jednu vrstu načina izražavanja i komunikacije, a ne vrstu muzike. Upravo zbog te činjenice džez konstantno evoluira i širi svoj značaj i domete, vrlo često brže nego što smo i sami spremni na to.

Uglješa Novaković: “Prošlo je vreme džez policije”

domomladine — Sun, 28 Oct 2018 14:32:00 +0000

Alt saksofonista i kompozitor Uglješa Novaković školovao se u Gracu, da bi se kao svež diplomac već našao u orkestru Soul Connection Duška Gojkovića. Karijeru je nastavio između Zagreba i Beograda, džeza i pop muzike, aranžiranja za big bendove i snova o sopstvenom sastavu. Debi album “Tales from the Past” (Metropolis Jazz) sadrži autorske numere u maniru postbapa i sa inspiracijom u muzici Kenija Gereta, Majkla Brekera i Krisa Potera.

Njujork na Balkanu je nesumnjiva asocijacija na muziku koju je izložio, potvrđujući veliku snagu novog srpskog džez talasa.

U okviru 34. Beogradskog džez festivala Uglješa Novaković nastupiće sa svojim kvintetom, 29. oktobra u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.

Školovali ste se u Gracu, ali ste odlučili da karijeru gradite živeći i radeći na relaciji Beograd-Zagreb. Da li ste zažalili što niste ostali negde na Zapadu?

Uglješa Novaković: Nije mi žao. Živimo u vremenu globalizacije i svet nikada nije bio manje mesto. Bukvalno svaki kutak na svetu nam je vrlo lako i brzo dostupan. Informacije kolaju uokolo brže nego misli i ako to želite možete u svakom trenutku biti povezani sa bilo kim i bilo gde. Mislim da je to jedna vrlo pozitivna stvar u modernom svetu, u moru negativnih. Ono za čim žalim je to što je Balkan ostao Balkan i što se i dalje ne ulaže dovoljno u kulturu, ali se i dalje uporno nadam da će se i to promeniti. Nada valjda, zaista, umire poslednja.

Pripadate generaciji mladih džez muzičara koji su doneli novu snežinu i nadu domaćoj džez sceni. Kako Vi ocenjujete trenutno stanje na našoj sceni? Ima li bitnijih razlika na džez sceni u Srbiji i Hrvatskoj?

Uglješa Novaković: Na srpskoj džez sceni se trenutno zaista događa mnogo stvari, koliko se, čini mi se, nije nikada dešavalo. Naravno da je to predivno i insipiriše u svakom pogledu, kako kreativno, tako i u smislu da vas tera da se i vi pokrećete i radite dalje. Nešto sto se do pre nekoliko godina poprilično osećalo na sceni je učmalost i nekakva letargija i lenjost. Sa dolaskom mlađih snaga je prirodno došao i taj polet i energija. Nadam se da će se to i nastaviti, jer se trenutno pokazuje da jedna stvar rađa drugu, kao nekakav domino efekat. Što se više snima i stvara to više ljudi skuplja hrabrost da se i sami odvaže i puste svoj sopstveni glas koji će onda opet nekog inspirisati i ohrabriti, i tako u krug. Začarani krug stvaranja. Situacija na sceni u Hrvatskoj je vrlo slična, samo u proporcionalno manjoj meri: manje ljudi, manja scena, ali suština je ista.

Recite nam nešto više o debi albumu “Tales from the Past” koji ste nedavno objavili za Metropolis Jazz etiketu.

Uglješa Novaković: Album “Tales from the Past” je, kao što mu i sam naziv govori, skup kompozicija koje su nastale u različitim fazama prošlosti, a iz mnogo razloga nikada nisu stigle da ugledaju svetlost dana, već su strpljivo čekale po nekim mračnim fijokama i zabačenim fajlovima. S obzirom da su nastajale u različitim vremenima i bile inspirisane različitim temama i stvarima, svaka kompozicija nosi i neku različitu atmosferu i karakter. Imao sam stvarno jaku želju da barem neke od tih pesama napokon dobiju svoj život, ali sam u isto vreme bio poprilično zabrinut oko globalnog koncepta albuma. Zaista nisam želeo da sve to zajedno zvuci kao gomila nabacanih stvari, kao jedan od onih “jazz sax mix” klipova sa YouTube-a, gde su skupljene kruške sa jabukama i nabacane preko paradajza i krastavaca, pa će se u svakom slucaju naći neko kome će se nesto od toga svideti. Trudio sam se da tu karakternu različitost prevaziđem načinom na koji smo odsvirali album i mislim da smo uspeli. Smatram da album zvuči kao celina i da ništa ne štrči previše, pa da je na kraju ta različitost čak i doprinela da ne postane dosadan nego da iz pesme u pesmu iznenađuje.

Album ćete predstaviti na 34. Beogradskom džez festivalu, u kojoj postavi ćete nastupiti, da li publika može da očekuje i neke nove kompozicije?

Uglješa Novaković: Nastupićemo u istoj postavi u kojoj smo i snimali, sa malom izmenom na kontrabasu i to samo jer je naš mladi basista Miloš Čolović otišao na Akademiju u Grac. Svima nam je žao što više ne muziciramo zajedno, ali smo u isto vreme uzbuđeni zbog njegov trenutnih, ali i svih budućih uspeha u belom svetu, koji su za tako mladog i talentovanog muzičara zagarantovani. Imali smo sreću da smo našli više nego dobru zamenu, takođe mladog i pretalentovanog Borisa Šainovića. Na ostalim instrumentima su Miloš Grbatinić, bubanj, Andreja Hristić, klavir i Andreja Stanković, gitara. Osim starih, biće i novih kompozicija. Nisam jos siguran kojih i koliko, ali nešto novo će sigurno biti. Imam utisak da nismo dovoljno svirali stari materijal, pa mi je žao da već krenemo dalje.

Šta za Vas predstavlja prilika da nastupite na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu?

Uglješa Novaković: Nastup na Beogradskom džez festivalu je zaista velika stvar. Lagao bih kada bih rekao da kada sam video program za 29. oktobar i uočio svoje ime posle Kurta Ellinga, Enrika Rave i Džoa Lovana nisam bio veoma uzbuđen. Videti svoje ime na programu među tim ljudima je skoro kao naći se sa njima zajedno na bini. Osim toga, Beogradski džez festival je zaista institucija za sebe i velika je stvar biti deo svega toga. Nadam se i u godinama koje dolaze.

Čiji nastup na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu nećete propustiti?

Uglješa Novaković: Najviše bih voleo da poslušam sve koncerte. Neka od imena ne prepoznajem i vrlo sam znatiželjan da otkrijem o kome i o čemu se radi. Znam da to, na žalost, najverovatnije neće biti moguće, ali ću se potruditi da bar većinu stvari ispratim. Ono što sasvim sigurno neću propustiti su nastupi Enrika Rave, Džoa Lovana i Kurta Elinga.

Slogan ovogodišnjeg BDŽF-a je „Bez granica“. Kako vidite džez muziku u 21. veku? Da li ima još granica koje treba pomeriti?

Uglješa Novaković: Granice više ne postoje. Prošlo je vreme “džez policije” koja je odlučivala o tome šta jeste a šta nije džez i time diskretitovala umetnike, bacajuci ih u nekakve underground pokrete, ali im time nenamerno davala u isto vreme i na značaju i snazi. Takve granice više ne postoje, ali neistražene teritorije će uvek postojati i definitivno 21. vek vidim kao eru otkrivanja tih terotitorija. Mislim da kao čovečanstvo tek počinjemo da učimo da koristimo tehnologiju, koju smo i izmislili, na pravi način. Početak 21. veka bio je rezervisan za usavršavanje te tehnologije, što je izrodilo mnoštvo tehnički savršenih izvođača. To je fascinantno i uzbudljivo, ali samo na kratko. Dugoročno postaje dosadno i neinventivno. Onog trenutka kad se zasitimo te fasciniranosti brzinama i čistoćom zvuka, krenućemo da idemo u istinsko istraživanje i eksperimentisanje. Slično onome što se dešavalo četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada su na prvom mestu bili različitost i autentičnost, a muzika pogađala u svakom mogućem smislu. To će biti zaista uzbudljivo vreme za život i nadam se da ću ga dočekati.

Irina Karamarković: “Improvizovana muzika je moja ljubav“

domomladine — Sun, 28 Oct 2018 14:31:27 +0000

Irina Karamarković magistrirala je džez pevanje na Univerzitetu muzičkih i dramskih umetnosti u Gracu, a potom i odbranila doktorat iz filozofije na Institutu za džez istraživanje iste institucije. Paralelno je ostvarila upečatljivu izvođačku karijeru: snimila je petnaestak albuma (Sandy Lopicic Orkestar, The Gitarren der Liebe, LA Big Band…), među kojima i jedan pod svojim imenom, Songs from Kosovo, predstavljajući stare narodne pesme u neobičnim, izuzetno modernim aranžmanima. Na 34. Beogradskom džez festivalu će taj program, uz nove obrade, prvi put izvesti u Srbiji, na koncertu 29. oktobra od 22:30 u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Ulaznice su u prodaji prekoEVENTIM mreže.

Foto: Andrea Schlemmer

U inostranstvu ste se školovali i odlučili da u inostranstvu i gradite svoju karijeru, kao i mnoge Vaše kolege. Koje su prednosti, a koje mane te odluke? Mislite li da je moguće dostići visoke domete u karijeri džez muzičara ako ostanete u Srbiji?

Irina Karamarković: Smatram da apsolutno ne postoje mane moje odluke da se školujem i gradim svoju karijeru u inostranstvu. Krajem devedesetih godina u Srbiji nije bilo odgovarajućih akademskih institucija za studiranje džeza i popularne muzike. Grac je imao sistem rotirajućih profesura – krajem devedesetih i početkom novog veka je to bilo najbolje mesto u Univerzumu za studiranje džez pevanja, presrećna sam zbog toga što sam bila u prilici da ostvarim iskustvo tog vremena. Predavali su nam Mark Murphy, Sheila Jordan, Jay Clayton, Tom Lellis, itd.
Naravno da mi ponekad nedostaju mama, tata, šurnjaja i snaja – ali to je valjda tako u životu svake odrasle osobe.

Ne mislim da je moguće dostići „visoke domete“ (šta god to značilo) u karijeri džez muzičara/muzičarke ako ostanete u Srbiji, u Srbiji muzeji prokišnjavaju i ljude vrlo retko zanima džez. „Home Is Where the Washing Machine Is“ je jedan od mojih projekata koji se bavi ispitivanjem nomadstva ljudi koji se profesionalno bave muzikom. Bitno je imati neku bazu, ona može biti u Srbiji – ali u svakom slučaju morate mnogo da putujete i da živite iz kofera kao Sport Billy, ne možete svaki dan da svirate u Beogradu, niste Miles Davis, niste u Blue Note-u, nije zlatno doba.

Bitno mi je da napomenem da samu sebe ne vidim prvenstveno kao džez umetnicu, improvizovana muzika je moja ljubav. I niko ne živi isključivo od džeza, moja disertacija koja se bavi radnim i proizvodnim uslovima muzičara i muzičarki na austrijskoj džez i improvizovanoj sceni to potvrđuje.

Kako vidite stanje na aktuelnoj srpskoj džez sceni? Gde smo u odnosu na Zapadnu Evropu, po Vašem mišljenju?

Irina Karamarković: Nisam nimalo optimistična po pitanju stanja na aktuelnoj džez sceni u Srbiji.

Gde smo u odnosu na Zapadnu Evropu?

1) Mnogo kasnimo sa akademskim institucijama. Npr. džez odsek u Gracu je osnovan pre 53 godine, džez odsek na FMU 47 godina kasnije. I onda me pitaju zašto sam otišla iz zemlje, ne mogu da čekam 47 godina, Mark Murphy je umro u međuvremenu.

2) Još uvek nismo spremni za bolji tretman domaćih muzičara i muzičarki, još uvek se odnosimo prema njima kao na svadbi u Kusturicinom filmu. Moje kolege i koleginice zarađuju 3000 dinara za tezgu u nekom od beogradskih džez klubova sa srednjevekovnim tehničkim mogućnostima.
Zašto da ustanem iz kreveta, da se upevam, obučem, našminkam, napravim sebi loknice, stanem na štikle, uzmem taksi, nosim bubanj, nerviram se na tonskoj probi i zašto da opominjem publiku da ne pričaju tokom bas sola kao da sam vaspitačica u obdaništu? Zašto bih ja sve to sebi uradila za 3000 dinara? Ne vidim razlog. Zašto da patim dok publika priča tokom bas sola? Valjda su oni došli da slušaju koncert, a ne koncert njih. Zbog generalnog tretmana, novca i kulture slušanja izuzetno retko nastupam u Srbiji, uglavnom to radim zbog mame, tate, šurnjaje, snaje…

3) Estetski smo zarđali, programska estetika nam je zaostala. Mainstream vlada – American Songbook zauvek. Dokle? Pitam se gde su danas domaće ploče koje znače nešto? Nešto kao stav, nešto kao “We Insist! Max Roach’s Freedom Now Suite”? Kvalitet instrumentalista i instrumentalistkinja je danas mnogo bolji, istovremeno se suočavamo sa fenomenom da ističe što nemaju sta da kažu. Ja lično ne želim da čujem još jednu “Misty” interpretaciju, još jednu “Giant Steps” transkripciju, milionitu verziju „Summertime“-a, još jedan „Tribute to Ella“ album, itd. To je užasno dosadno. Slušaću Elu ako mi se sluša Ela (to neće biti često zbog toga što me više zanima savremena muzika), neću da slušam nekog ko opet peva Elu, bolje samu/samog sebe da peva i da piše originalne kompozicije. Moj tata bi voleo da mu otpevam „Summertime“, ali neću i tačka. Non serviam.

4) Gde smo još? U mačizmu. Imamo vrlo malo kompetentnih žena na sceni, uglavnom su to pevačice, svega njih nekoliko sa instrumentalnim mentalitetom.

5) Treba svi sebi da postavimo pitanje – šta džez danas znači uopšte? Da li je to neka relikvija, da li sada svi moraju da ponavljaju Parkerova sola do iznemoglosti i da uvenu u bibap eri? Da li smo propustili spajanje džeza sa improvizovanom, eksperimentalnom, savremenom muzikom? Da li smo propustili eksperimentisanje sa drugim postavama, na drugim jezicima, bavljenje nekim drugim repertoarom? Da li smo zaobišli umetničke teme koje su političke i imaju nekakvu društvenu relevantnost? Da li smo propustili da ubedimo publiku da ostane uz nas, da ne ode u sledeći reality show? Džez je protest, džez je nastao kao protest – bez te dimenzije, džez ume da bude strašno dosadna muzika. Ja volim organizovane regionalne strukture i evropski džez – skandinavske zemlje su dobar primer.

Foto: Andrea Schlemmer

Na 34. Beogradskom džez festivalu prvi put ćete predstaviti program sa albuma “Songs from Kosovo” – recite nam nešto više o tom projektu, kao i o sastavu u kojem ćete nastupiti. Kako je koncipiran program koji ćete izvesti pred beogradskom publikom?

Irina Karamarković: „Songs from Kosovo“ je ploča kojoj se uvek vraćam. Izdala sam je pre 10 godina sa sledećim kolegama: Stefan Heckel (p), Wolfram Derschmidt (b), Viktor Palić (d). U Beogradu pored mene sviraju Stefan Heckel (p), Miloš Čolović (b) i Anđelko Stupar (d).
Teško mi je da pričam i pišem o stvarima koje sviram/pevam. Album je uglavnom baziran na etnomuzikološkom radu Miodraga A. Vasiljevića. Moj pokojni deda (kompozitor Petar Đorđević) i moja mama (kompozitorka i violinistkinja Gordana Karamarković) su se intenzivno bavili kosovskim folklorom u svojim kompozicijama i aranzmanima. Ja sam isto osetila tu potrebu – osećam povezanost sa tom muzikom i htela sam da je učinim pristupačnom široj publici.
Takođe sam htela da je drugačije strukturišem, reharmonizujem, da promenim tempa, da interpretiram slobodno i svoje, novo. Istovremeno sam dosledno izbegavala patos i svevišnji neukus fuzije world music & džez momenata u kombinaciji sa kosovskim bitkama.
Album je posvećen mojoj porodici. Na omotu je peglica u kojoj su pobegli iz Prištine tokom poslednjeg rata. Uglavnom mi je loše kad god čujem jeftinu fusionmuziku kad opali po večnoj kosovskoj temi – pompezno, sa silikonskim ustima koja se njišu u narodnim nošnjama i ispunjavaju standardni kliše, sa bljak voicingmomentima i fake herojskom patnjom.
E, ovo nije to.
Ovo je kao dug jednom čitavom životu.
Ovo je kao Mingus kad se iznervira.

Foto: Claudia Fischer

Šta za Vas predstavlja prilika da nastupite na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu?

Irina Karamarković: Home run. Susret. Sreća. Radost.
Ovo je prilika da moja porodica, moji prijatelji i prijateljice i moja publika dođu i čuju Irinu sa bendom na džez festivalu. Nemaju često tu mogućnost.
Kao tinejdžerka sam skupljala novac i klackala se u Kosmet Turs autobusima iz Prištine do Beograda da bih slušala neke zanimljive koncerte na Beogradskom džez festivalu.
U mojoj disertaciji sam delimično analizirala programe džez festivala u Beogradu, Sarajevu i Ljubljani i upoređivala ih sa programima džez festivala u Austriji.
Krajnje je vreme bilo da zasviram.

Nastupe kojih izvođača na ovogodišnjem BDŽF biste, kao muzičarka, preporučili publici?

Irina Karamarković: Fish in Oil, naravno. To je u jednoj drugoj postavi bio moj drugi bend u životu i njih zaista ne treba da propustite.

Slogan ovogodišnjeg BDŽF-a je „Bez granica“. Kako vidite džez muziku u 21. veku? Da li ima još granica koje treba pomeriti?

Irina Karamarković: Džez je mrtav. Ubili su ga gore pomenuti tribute albumi, American Songbook, konceptualno neinteresantne i istovremeno dobro odsvirane ploče, sideman/sidewoman mentalitet i socijalna nerelevantnost.
Vidim savremenu muziku, improvizovanu, novu, političku, uzbudljivu, eksperimentalnu, neustrašivu, muziku koja se stapa sa ostalim umetničkim formama.
Vidim kako se literatura, arhitektura, performans, muzika, pozorište, umetnost u otvorenom prostoru & whatever stapaju u jedno, ne vidim granice.
Samo ponekad osećam da ih treba pomeriti.
Uvek znam da je neophodno raditi na neprekidnom pomeranju tih granica, čak i kada su one samo imaginarne.
„Ko stoji ne postoji“.

Jun Sun Na: “Džez mi je pomogao da otvorim um”

domomladine — Sun, 28 Oct 2018 13:34:42 +0000

Jun Sun Na (Youn Sun Nah) rođena je i odrasla u Seulu, a studirala u školi za džez i savremenu muziku CIM u Parizu. Godine 2007. započinje saradnju sa švedskim gitaristom Ulfom Vakeniusom, što je dovodi do ugovora sa renomiranom nemačkom kućom ACT i meteorskog svetskog uspeha.

Na albumima je prate i Lars Danijelson i Vensan Perani, a na novom izdanju “She Moves On” čini iznenađujući obrt sa avangardnom američkom ekipom (Džejmi Saft, Bred Džons, Den Rizer, Mark Ribo), izvodeći sjajne obrade bisera Džimija Hendriksa, Džoni Mičel, Pola Sajmona i Lua Rida, između ostalog. Premijerno gostovanje u Srbiji imaće na 34. Beogradskom džez festivalu, 28. oktobra od 19:00 u Kombank dvorani. Koncert je realizovan uz podršku Ambasade Južne Koreje, a ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.

Foto: Sung Yull Nah

Da li je džez popularan u Južnoj Koreji? Kako ste došli u dodir sa muzikom Zapada i odlučili se da studirate u Parizu?

Jun Sun Na: Džez nije popularan u Koreji koliko je u Evropi, ali se to polako menja. Počeka sam da slušam muziku sa Zapada dok sam bila tinejdžer. Američki pop i folk, ali i francusku muziku. Džez sam otkrila u toku studija, pre toga nisam znala ništa o njemu. Džezu sam se okrenula sticajem okolnosti. Želela sam da studiram muziku, a jedan prijatelj me je savetovao i, na kraju, ubedio da to bude džez. Za Pariz sam se odlučila jer sam volela francusku muziku i kulturu. Upisala sam se na CIM (Škola džeza i savremene muzike), jednu od prvih džez škola u Evropi i to je bila ljubav na prvi pogled.

Dobitnica ste prestižne nagrade “Orden reda viteza umetnosti i književnosti” koju dodeljuje francusko Ministarstvo kulture kao i nagrade ECHO koju nemačka muzička kritika dodeljuje najboljem vokalnom solisti na svetu. Kolika je važnost muzičke kritike i njen uticaj u savremenom džezu? Koliko su ovakve nagrade važne za razvoj karijere?

Jun Sun Na: Nagrade i mišljenje kritike su veoma bitni jer u prvi plan stavljaju muzičare koji su njihovi laureati. Privilegija je biti izložen pažnji javnosti na takav način, u svetu sa toliko talentovanih muzičara i umetničkih projekata. Kada sam počinjala, nisam razmišljala o osvajanju priznanja. Zamišljala sam kako pevam na festivalima kao što je Beogradski džez festival. Dirnuta sam priznanjima koja su mi dodeljena, ali ne razmišljam o njima kao nečemu što bi moglo uticati na moju karijeru. Prihvatam ih kao znak prepoznavanja za svoje umetničko putovanje.

Foto: Sung Yull Nah

Kako uspevate da ostanete originalni i autentični u svetu punom muzičkih žanrova i muzičara koji stvaraju i sviraju, dostupnih publici više nego ikada ranije? Šta je najbitnije u kreativnom procesu i nastupu?

Jun Sun Na: Još uvek se osećam kao početnica. Volim da učim nove stvari, sarađujem sa različitim muzičarima i producentima. Slušam mnogo muzike, to mi pomaže da zadržim zdravu distancu od onoga što sama radim. Trudim se da otvorim um za ono što me okružuje.

Dolazite iz Južne Koreje, studirali ste u Francuskoj a pevate na engleskom jeziku širom sveta. Pravi ste ambasador ovogodišnjeg slogana Beogradskog džez festivala koji glasi “Bez granica”.

Jun Sun Na: Mnogo mi se dopada taj slogan! Džez mi je pomogao da otvorim um i doživim pravo prosvetljenje. Muzika ima poseban, univerzalni jezik koji ne zna za granice. Dva muzičara iz različitih zemalja koji se sretnu po prvi put uvek će moći da stvore neku melodiju, a njihova muzika da dirne druge ljude širom sveta, da ih pokrene i natera da igraju. Jezik muzike razume svako, po sopstvenom osećaju, bez preduslova da taj jezik mora da govori. Džez je tu već više od jednog veka i mislim da je pred njim još dosta lepih godina. Džez ima mnogo posebnih uloga – da edukuje, socijalizuje, kreativno deluje i zabavi.

Vaš nastup u Beogradu biće i deo “Dana korejske kulture 2018”. Da li ste očekivali da se takva manifestacija održava u Srbiji?

Jun Sun Na: Apsolutno ne, ali mi je jako drago i počastvovana sam. Koreja se poslednjih godina prilično otvorila ka svetu i zaista mi je toplo oko srca kad znam da se druge zemlje interesuju za korejsku kulturu. Tokom Korejskog rata je zemlja je bila potpuno uništena, ali naša istorija je duga 5000 godina.

Prvi put dolazite u Srbiju. Da li znate nešto o srpskoj kulturi i muzici? Da li ste bili u prilici da čujete nekog džez muzičara iz naše zemlje?

Jun Sun Na: Nažalost, ne znam mnogo toga o srpskoj kulturi, žao mi je! Zato sam veoma uzbuđena što dolazim i što ću biti u prilici da otkrijem vašu zemlju. Imala sam priliku da povremeno sarađujem sa vašim sunarodnikom, Bojanom Zulfikarpašićem. On već dugo godina živi u Francuskoj, često sam išla na njegove koncerte. Uticao je umetnički na mene dok sam studirala u Parizu. Pre četiri godine zajedno smo snimili pesmu koja je omaž Nini Simon.

Kakav program ćete izvesti na Beogradskom džez festivalu?

Jun Sun Na: Moji muzičari i ja ćemo izvesti nekoliko novih kompozicija sa poslednjeg albuma “She moves on”, ali i mnoštvo numera sa prethodnih albuma.

Mats Gustafson, The Thing: “Ne očekujte ništa. Očekujte neočekivano.”

domomladine — Sun, 28 Oct 2018 12:27:10 +0000

Okupljen za projekat posvećen Donu Čeriju 1999. i imenovan po jednoj numeri legendarnog trubača, skandinavski garažni trio The Thing (Švedska/Norveška), koji čine Mats Gustafson, Ingebrigt Hoker Flaten i Pol Nilsen-Lav, brzo je stekao reputaciju jednog od najvažnijih džez sastava današnjice. Osim autorske muzike, izvode i zapaljive obrade numera širokog opusa, od Alberta Ajlera do The Stooges, i od Stiva Lejsija do Pidžej Harvi, sarađujući i sa raznovrsnim umetnicima (Džo Mekfi, Pet Metini, Nene Čeri…). Sa posvećenim fanovima u rok, nojz i džez zajednici, The Thing nastavlja da korača novim, beskompromisnim stazama. Konačno stižu i na Beogradski džez festival, a koncert je zakazan za 28. oktobar od 22:30 u sali Amerikana Doma omladine Beograda! Nastup je realizovan uz podršku Ambasade Norveške, a ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.

Foto: Petra Cvelbar

Sa bendom The Thing nastupate već 18 godina. Da li ste na početku mogli da zamislite da ćete ostati na okupu tako dugo?

Mats Gustafson: Niko ne može da zna ni šta će se sutra desiti, i to mi se dopada. The Thing je za nas jednako važan kao što je bio i na početku. Saradnju smo pokrenuli zbog snimanja jednog projekta, ali smo ubrzo shvatili da ima mnogo više potencijala. Još uvek imamo istu energiju, a nove stvari se dešavaju na svakom nastupu. Ukoliko bi naša muzika počela da se ponavlja, prekinuli bismo rad zauvek.

Jedan od glavnih kvaliteta muzike koju stvarate, pored izuzetnih improvizacija, je i sjajna energija. Koliko je teško ostvariti balans između slobode improvizovanja i formalnog toka kompozicije?

Mats Gustafson: Sve je povezano i osnažuje jedno drugo. Međusobno se hrani. Mora da bude tako kako bi muzika bila interesantna. U muzici, jednako kao i u životu, potrebno je da postoji trenje. Moramo imati materijal sa kojim radimo u muzici i u životu. A moramo i da improvizujemo. Tako stvari funkcionišu.

Koliko je saksofon kao instrument bitan za džez muziku i kako ste odlučili da će to biti Vaš instrument?

Mats Gustafson: Mislim da je saksofon postao dominantan instrument tokom istorije džeza. Iz dobrih, ali i loših razloga. Jednostavno volim saksofon i njegov zvuk, ali ne očekujem da ga svi vole na jednak način. Kada sam u svom rodnom gradu 1980. godine čuo Sonija Rolinsa kako svira, sve se promenilo. Više me nisu interesovali fudbal i strešaljštvo. Od tog trenutka sam samo želeo da sviram saksofon!

Šta publika može očekivati ok koncerta grupe The Thing na 34. Beogradskom džez festivalu?

Mats Gustafson: Ni mi sami ne znamo šta da očekujemo. Smatram da ne treba imati očekivanja, jer stvari samo mogu da krenu naopako. Idealno bi bilo da dođete na koncert otvorenog uma i načuljenih ušiju. Prepustite se i dozvolite da vas muzika obuzme i povede (nekuda!). Muziku bi trebalo doživeti uživo, u trenutku kada se svira. Ne očekujte ništa. Očekujte neočekivano. Ne očekujte ništa.

Foto: Kim Hiorthøy

Recite nam nešto više o (džez) muzičarima koji su uticali na Vaše stvaralaštvo.

Mats Gustafson: Ima ih previše. Ja sam diskoholik, pasionirani kolekcionar muzike za svoju privatnu arhivu, i nikada mi nije dosta. Potrebno mi je da imam izvor informacija i inspiracije u blizini, u ličnoj arhivi, da bih mogao da napredujem. Fokus mi se menja svakog dana. Neki muzičari su tokom godina imali veliki uticaj na mene, neki malo manji, ali svi su uticali na mene na neki način. Ono što mogu da preporučim ljudima je da istražuju različitu muziku. U životu ima toliko muzike koja može promeniti vaš put ili ideju o tome ko želite da budete. Potrebna nam je raznovrsnost, potrebna nam je promena. I opet: potrebno nam je trenje – kako u muzici, tako i u životu.

Ali, ipak, nemojte propustiti rad ovih umetnika. Ako se prepustite njihovom toku i stvaralaštvu život će biti drugačiji i bogatiji: Bunk Johnson, George Lewis, Napalm Death, Warne Marsh, Anna Högberg, Mette Rasmussen, Entombed, Giacinto Scelsi, Ty Segall, Oh Sees, Bengt Nordström, Helmut Lachenmann, Karen Dalton, Mauricio Kagel, Herman Sonny lount, Terje Rypdal, Meshugah, 54 Nude honeys, Sofia Jernberg, Polly Bradfield, Frank Wright, Kauro Abe, Mototeru Takagi, Masayuki Takayanagi, Takao Haga, Refused i, naravno, Duke Ellington i Lars Gullin.

Kojim projektima se trenutno bavite, pored rada sa grupom The Thing?

Mats Gustafson: Mnogo ih je, možda i previše. Ali novi projekti The End i Anguishbukvalno mi „pomeraju pamet“ ovih dana. Rad na novim i starim projektima se mora dešavati paralelno, jer se oni međusobno hrane.

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je „BEZ GRANICA“. Šta mislite o granicama u savremenom džezu, da li je važno da ih ne bude?

Mats Gustafson: Zapravo mislim da su nam granice potrebne da bismo ih pomerali i rušili, da bismo sve promenili. Ograničenja su nam potrebna da bi došlo do trenja. Da toga nema izgubio bih interesovanje za muziku, za umetnost. Da nema ograničenja ne bi bilo ni života ni muzike. Ali potpuno se slažem sa idejom da granice treba „razbucati“ i trudimo se da to radimo najbolje što možemo!